ŠTA KAD NAM SE POGLED PROMENI?

Vid je čulo kojim primamo najveći broj informacija iz spoljašnje sredine. Kolika je vid dragocenost često shvatimo, tek kada svet oko nas počne da gubi poznate obrise. Tada se i život menja suočavajući se sa raznim oftalmološkim problemima i bolestima, koji mogu da nam naruše navike, izmene želje, postave nerešive zadatke, pa i nateraju da promenimo način izražavanja naših talenata i obavljanja zanimanja.

Pretpostavlja se da su neki slikari i umetnici imali probleme sa vidom, koji su imali veliki uticaj na njihovo stvaralaštvo. Kada se njihov vid menjao, svet nisu više percipirali kao ranije i tako se njihovo slikarstvo menjalo. Stil Edgara Degasa i Clauda Moneta je bio već utvrđen pre njihove bolesti, ali su nastavili da slikaju iako su obojica došli vrlo blizu slepila. Za razliku od njih, mnogi slikari su prestali sa slikanjem kada su se suočili sa nekom očnom bolešću (Georgia O’Keeffe, Mary Cassatt…).

Edgar Dega / Edgar Degas (1834-1917)

Degas je imao degeneraciju žute mrlje- koja predstavlja postepeni gubitak centralnog vida, pri čemu se zadržava periferni vid. Bolest mu se pojavila u njegovoj 35 godini, nakon čega je ubrzo počeo da radi od kuće, jer nije mogao da podnese jaku svetlost

Sa pogoršanjem vida, prešao je sa slikanja uljanim bojama na pastel i njegova nemogućnost razlikovanja boja utiče na kolorit. Gledajući njegove ranije slike, primećuje se da su urađene sa velikom preciznošću i puno detalja, dok se u njegovim kasnijim delima to gubi. Poslednja dela ne prikazuju nikakve detalje lica i odeće, a on postaje poznat upravo zbog tog stila slikanja. Kada njegov vid sasvim oslabi, on se okreće skulpturama.

Klod Mone / Claude Monet (1840-1926)

Monet-u je dijagnostikovana katarakta u 72. godini (1912), koja je verovatno uticala na njegov rad i neko vreme pre toga. Zato se kod njega može videti postepena promena u radu, po pojavi zamagljenosti i izostanku detalja. Ovo je imalo znatan uticaj i na sam francuski impresionizam.

Ljudi sa kataraktom ne mogu jasno da vide ljubičastu i plavu, i imaju utisak kao da gledaju kroz vodopad. To se sve odražava u njegovom slikarstvu, jer boje postaju pojačano žute i braon, više ne slika sa istom tačnošću, crvenu vidi kao braon, rozu isprano, dok neke tonove uopšte ne primećuje. U 82. godini bio je skoro slep i mogao da vidi samo svetlost, bez formi i boja.

Godinu kasnije je imao operaciju na desnom oku koja mu je povratila mogućnost viđenja plave boje, koju je sada video toliko jasno da nije mogao podneti svetlost, zbog čega je nosio naočare sa žućkastim staklima. Poslednje 4 godine njegovog života, završio je ciklus Lokvanji i mnoge od njegovih slika prikazuju meke,pune, plave i ljubičaste tonove.

Edvard Munk / Edvard Munch (1863-1944)

1930 godine, kada je imao 66 godina, Munch-u je dijagnostikovano intraokulano krvarenje u desnom oku. Unutar oka, krv se skupljala u vidu različitih oblika, tačkica i mrlja koje su blokirale njegov jasan vid. On je desnim okom video nešto što je ličilo na ptice i koncentrične krugove, pa je to verno prikazivao u svojim delima

Munk je jedinstven, jer je dao verne prikaze svog viđenja bolesnim okom. Mesecima je pokušavao da dočara šta vidi, da dokumentuje kako vidi osoba sa intraokularnim krvarenjem. On se oporavio nakon nekoliko meseci i vratio stilu i bojama ranijeg slikarstva.

Amadeo Modiglijani / Amadeo Modigliani (1884-1920)

Mnogi naučnici veruju da je Modigliani imao astigmatizam, zbog svog ekspresionističkog stila portretisanja. Lica I vrat modela su izduženi, linije fino savijene, često se ne vide zenice očiju i usne su sitne. Za ovu pretpostavku nema nikakvih konkretnih dokaza.

Modigliani je rođen kao četvrto i najmlađe dete u siromašnoj porodici. Godine 1898.se razboleo od tifusa i nakon oporavka mu je dozvoljeno da napusti školu i pohađa nastavu crtanja i slikanja u umetničkoj akademiji u Livornu. Krajem 1900. njegovo zdravstveno stanje se pogoršava. Dobija tuberkolozu i u želji da prikrije tu činjenicu dobija epitet poslednjeg pravog boema, prepuštajući se alkoholizmu, konzumiranju raznih droga i uplitanjem u svakojake afere. U jednom razdoblju se posvećuje vajarstvu, kad izrađuje kamene skulpture inspirisane afričkom umetnošću. Družio se sa velikim brojem poznatih slikara, koji su ga među sobom zvali Modi (grub prevod morbidan) kao i Dedo.